I. Osnovne odredbe
Član 1.
Ovim pravilnikom bliže se uređuje zdravstvena ispravnost dijetetskih proizvoda.
Član 2.
Pojedini izrazi koji se upotreblјavaju u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) dijetetski proizvodi su namirnice koje se zbog posebnog sastava ili posebnog načina proizvodnje jasno razlikuju od namirnica uobičajenog sastava i koje su pogodne za posebno navedenu nutritivnu namenu za koju se stavlјaju u promet;
2) prestala je da važi (vidi član 24. Pravilnika – 45/2022-360);
3) odojče je dete do navršenih dvanaest meseci starosti;
4) malo dete je dete od dvanaest do navršenih trideset i šest meseci starosti;
5) proizvod uobičajenog sastava je svaka namirnica izuzev dijetetskih proizvoda i dodataka ishrani, čiji su sastav i zdravstvena ispravnost propisani posebnim propisima o kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti;
6) hranlјivi sastojci su proteini, uglјeni hidrati, masti, vlakna, vitamini i minerali kao i supstance koje pripadaju ili su komponente navedenih kategorija;
7) druge supstance sa hranlјivim ili fiziološkim efektom su supstance koje po svom hemijskom sastavu ne pripadaju proteinima, uglјenim hidratima, mastima, vlaknima, vitaminima i mineralima a imaju hranlјivi ili fiziološki efekat;
8) energetska (kalorijska) vrednost je energija koju u lјudskom organizmu oslobodi određena količina hrane, a izračunava se u skladu sa zahtevima iz ovog pravilnika;
9) nutritivno deklarisanje obuhvata svaku informaciju navedenu u deklaraciji koja se odnosi na energetsku vrednost i sadržaj hranlјivih sastojaka;
10) izjava (tvrdnja) je bilo koja poruka ili prikaz na deklaraciji koja nije obavezna, uklјučujući slikovni, grafički ili simbolički prikaz kojim se tvrdi, sugeriše ili navodi na mišlјenje da hrana ima posebna svojstva;
11) nutritivna izjava (tvrdnja) je bilo koja izjava kojom se tvrdi, sugeriše ili navodi na mišlјenje da hrana ima posebna povolјna hranlјiva svojstva zbog:
(1) energetske vrednosti koju:
– obezbeđuje,
– obezbeđuje u smanjenoj ili povećanoj količini, ili
(2) hranlјivih sastojaka ili drugih sastojaka koju:
– sadrži,
– sadrži u smanjenoj ili povećanoj količini, ili ne sadrži;
12) zdravstvena izjava je bilo koja izjava kojom se tvrdi, ukazuje ili sugeriše da postoji veza između kategorije namirnica, određene namirnice ili jednog od njenih sastojaka i zdravlјa;
13) izjava o smanjenju rizika od bolesti je bilo koja zdravstvena izjava kojom se tvrdi, ukazuje ili sugeriše da konzumiranje kategorije namirnica, određene namirnice ili jednog od njenih sastojaka značajno smanjuje uticaj faktora rizika za razvoj bolesti kod lјudi;
14) proteini predstavlјaju sadržaj proteina izračunat korišćenjem formule: proteini = ukupni azot po Kjeldahl-u x 6,25 (ukoliko nije drugačije predviđeno posebnim odredbama ovog pravilnika);
15) hemijski indeks proteina predstavlјa najmanji količnik između količine svake esencijelne amino kiseline ispitivanog proteina i količine svake odgovarajuće amino kiseline u referentnom proteinu;
16) uglјeni hidrati su svi uglјeni hidrati koji se metabolišu u lјudskom organizmu uklјučujući i poliole;
17) šećeri su svi monosaharidi i disaharidi, izuzev poliola;
18) masti su svi lipidi uklјučujući fosfolipide i sterole;
19) zasićene masne kiseline su masne kiseline bez dvostrukih veza;
20) mononezasićene masne kiseline su masne kiseline sa jednom cis- dvostrukom vezom;
21) polinezasićene masne kiseline su masne kiseline sa cis-, cis -dvostrukim vezama između kojih se nalazi metilenska grupa;
22) vlakna su polimeri uglјenih hidrata sa tri ili više monomernih jedinica koji se ne digestiraju niti apsorbuju u tankom crevu čoveka, a spadaju u sledeće kategorije:
a) jestivi polimeri uglјenih hidrata prirodno prisutni u namirnicama koje se konzumiraju;
b) jestivi polimeri uglјenih hidrata dobijeni iz sirovih namirnica fizičkim, enzimskim ili hemijskim postupcima, a koji imaju povolјan fiziološki efekat potvrđen opšteprihvaćenim naučnim dokazima;
v) jestivi sintetski polimeri uglјenih hidrata koji imaju povolјan fiziološki efekat potvrđen opšteprihvaćenim naučnim dokazima.
23) prosečna količina hranlјivog sastojka je vrednost koja najbolјe reprezentuje količinu hranlјivog sastojka koju data namirnica sadrži i odražava dozvolјene razlike zbog sezonske varijabilnosti, serije uzorka koji se ispituje i drugih faktora koji mogu da prouzrokuju da stvarna vrednost varira, a u skladu sa propisima i standardima koji se odnose na: označavanje, merenje i granice odstupanja od deklarisane količine.
24) rezidua pesticida označava ostatak sredstva za zaštitu bilјa, uklјučujući i metabolite i proizvode koji nastaju njegovom degradacijom ili reakcijom u namirnici;
25) subjekat u poslovanju hranom jeste pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, odgovorno za ispunjenje zakonskih uslova za poslovanje hranom kojom upravlјa.
Član 3.
Dijetetski proizvodi namenjeni su da zadovolјe posebne nutritivne zahteve i to:
1) zdrave odojčadi i male dece;
2) određene kategorije osoba kod kojih je poremećen proces probave ili metabolizma;
3) određene kategorije osoba koje se nalaze u posebnim fiziološkim stanjima i kod kojih je potrebno postići posebno delovanje kontrolisanim unosom određenih sastojaka hrane;
Dijetetski proizvodi zavisno od sastava i namene, stavlјaju se u promet kao:
1) formule za odojčad;
2) hrana za odojčad i malu decu;
3) hrana za osobe na dijeti za mršavlјenje;
4) hrana za posebne medicinske namene;
5) hrana za osobe intolerantne na gluten;
6) zamene za so za lјudsku ishranu, i
7) prestala je da važi (vidi član 24. Pravilnika – 45/2022-360).
Dijetetski proizvodi se stavlјaju u promet samo kao upakovani proizvodi.
Na svakom pakovanju dijetetskog proizvoda mora biti navedena oznaka „dijetetski proizvod”, a za dodatke ishrani iz stava 2. tačke 7) ovog člana mora biti navedena oznaka „dodatak ishrani”.
Član 4.
Deklaracijom, prezentacijom i reklamiranjem dijetetskih proizvoda ne mogu se pripisivati svojstva prevencije, tretiranja i lečenja bolesti, ili se pozivati na takva svojstva.
Član 5.
Dijetetski proizvodi moraju da imaju istaknutu nutritivnu deklaraciju u skladu sa zahtevima propisa o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica, osim ako ovim pravilnikom nije drugačije propisano.
Energetska vrednost i sadržaj hranlјivih sastojaka moraju biti izraženi na 100 g ili 100 ml proizvoda kao i na jedan obrok ili jednu dozu proizvoda ukoliko je to podesno. Pomenute vrednosti odnose se na namirnicu u obliku u kome se pušta u promet, a kada je to podesno mogu da se odnose na namirnicu u obliku u kome se konzumira nakon pripreme prema uputstvu proizvođača.
Spisak svih fiziološki aktivnih sastojaka mora biti praćen informacijom o njihovom sadržaju izraženom na 100 g ili 100 ml proizvoda kao i na jedan preporučen obrok ili jednu preporučenu dozu kada je to podesno.
Član 6.
Priroda ili sastav dijetetskih proizvoda moraju zadovolјavati posebne nutritivne potrebe za koje su namenjeni.
Član 7.
Propisi i standardi koji se odnose na proizvode uobičajenog sastava u pogledu opšteg i nutritivnog deklarisanja i označavanja, merenja i granica odstupanja od deklarisane količine upakovanih namirnica, kvaliteta, uslova upotrebe aditiva, aroma, enzimskih preparata i pomoćnih sredstava, zahteva za mikrobiološku ispravnost i maksimalno dozvolјene količine kontaminanata i rezidua, primenjuju se i na dijetetske proizvode i dodatke ishrani, ukoliko ovim pravilnikom nije drugačije propisano.
Čistoća supstanci sa nutritivnim ili fiziološkim efektom, kao i čistoća ostalih sastojaka koji se koriste u proizvodnji dijetetskih proizvoda i dodataka ishrani, mora da odgovara zahtevima posebnih propisa o kvalitetu odgovarajućih namirnica, propisa o kvalitetu aditiva, aroma, enzimskih preparata, pomoćnih sredstava u proizvodnji namirnica, zahtevima nacionalne ili evropske farmakopeje ili drugih međunarodno prihvaćenih zahteva za čistoću supstanci koje preporučuju međunarodne organizacije i ekspertska tela osnovana u oblasti bezbednosti hrane.
Dijetetski proizvodi moraju odgovarati mikrobiološkim kriterijumima navedenim u Prilogu broj 28. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Član 8.
Za potrebe deklarisanja energetske vrednosti dijetetskih proizvoda koriste se sledeći konverzioni faktori:
| Ugljeni hidrati (osim poliola) | 4 kcal/g | ili 17 kJ/g |
| polioli (osim eritritola) | 2,4 kcal/g | ili 10 kJ/g |
| Eritritol | 0 kcal/g | 0 kJ/g |
| Proteini | 4 kcal/g | ili 17 kJ/g |
| Masti | 9 kcal/g | ili 37 kJ/g |
| alkohol (etanol) | 7 kcal/g | ili 29 kJ/g |
| organske kiseline | 3 kcal/g | ili 13 kJ/g |
| Vlakna | 2 kcal/g | 8 kJ/g |
| Salatrimi | 6 kcal/g* | ili 25 kJ/g* |
Član 9
Označavanje energetske vrednosti i sadržaja hranljivih sastojaka mora biti numeričko. Koriste se sledeće merne jedinice:
| Energija | kJ i kcal |
| Proteini | g |
| Ugljeni hidrati | g |
| Masti | g |
| Vlakna | g |
| Natrijum | g |
| Holesterol | mg |
| vitamini i minerali | mg ili µg (prema jedinicama navedenim u Prilogu br. 1)* |
Ukoliko je energetska vrednost dijetetskog proizvoda manja od 50 kJ (12 kcal) na 100 g ili 100 ml proizvoda u obliku u kom se pušta u promet može se navesti: „energetska vrednost manja od 50 kJ/12 kcal na 100 g (ili 100 ml) proizvoda”.
Sadržaj vitamina i minerala u količini dijetetskog proizvoda koja se po preporuci proizvođača koristi u toku dana, mora se izraziti i kao procenat preporučenog dnevnog unosa navedenog u Prilogu br. 1. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
*Službeni glasnik RS, broj 27/2011
Član 10.
Deklarisane vrednosti moraju predstavlјati prosečne vrednosti bazirane na:
1) analizi namirnice od strane proizvođača;
2) izračunavanju iz poznatih prosečnih vrednosti upotreblјenih sastojaka; i/ili
3) izračunavanju iz ustanovlјenih i opšte prihvaćenih podataka.
Član 11.*
Supstance koje se mogu koristiti kao izvori vitamina i minerala za proizvodnju dijetetskih proizvoda navedeni su u prilozima br. 4, 15, 21. i 24. koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
*Službeni glasnik RS, broj 27/2011
Član 12.
Nutritivne izjave koje se koriste u komercijalnoj komunikaciji, bilo na deklaraciji, prezentaciji ili u reklamiranju dijetetskih proizvoda moraju biti u skladu sa propisima kojima se uređuje deklarisanje i označavanje upakovanih namirnica, ukoliko ovim pravilnikom nije drugačije uređeno.
Čl. 13-21.
Prestali su da važe (vidi član 8. Pravilnika – 103/2018-70)
Član 22.*
Subjekat u poslovanju hranom pre uvoza, odnosno stavlјanja u promet dijetetskog proizvoda na teritoriju Republike Srbije podnosi zahtev za upis dijetetskog proizvoda u bazu podataka koju vodi Ministarstvo (u dalјem tekstu: baza podataka).
Subjekat u poslovanju hranom uz zahtev za upis dijetetskog proizvoda u bazu podataka u obavezi je da dostavi sledeću dokumentaciju:
1) stručno mišlјenje i kategorizaciju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ili Farmaceutskog fakulteta Novi Sad Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.
2) tekst deklaracije odobren od strane Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ili Farmaceutskog fakulteta Novi Sad Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.
3) stručno mišlјenje i analitički izveštaj zdravstvene ustanove o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskog proizvoda (Institut za javno zdravlјe Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, Institut za javno zdravlјe Vojvodine, Institut za javno zdravlјe Niš, Institut za javno zdravlјe Kragujevac, Gradski zavod za javno zdravlјe Beograd ili Institut za higijenu Vojnomedicinske akademije u Beogradu);
4) sertifikat nadležnog organa da je dijetetski proizvod proizveden u skladu sa principima analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP) i/ili dobre proizvođačke prakse (GMP) i dobre higijenske prakse (GHP);
5) za proizvode iz uvoza potvrdu nadležnog državnog organa da se dijetetski proizvod nalazi u prometu u zemlјi proizvođača ili da se nalazi u prometu u zemlјi članici EU;
6) izjavu proizvođača da dijetetski proizvod ne sadrži genetički modifikovane mikroorganizame (GMO) i sirovine rizične od spongiformne encefalopatije goveda i drugih transmisivnih spongiformnih encefalopatija (BSE/TSE);
7) fotokopiju rešenja, odnosno zapisnika sanitarnog inspektora o ispunjenosti opštih i posebnih sanitarno-higijenskih uslova za proizvodnju dijetetskih proizvoda i zapisnik sanitarnog inspektora da je dijetetski proizvod proizveden u skladu sa principima analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (NASSR), za proizvođače u Republici Srbiji (za proizvođače u Republici Srbiji);
8) fotokopiju upisa u Registar Agencije za privredne registre Srbije ili fotokopiju poslednje promene u Agenciji za privredne registre Srbije;
9) fotokopiju uplatnice kao dokaz za pokrivanje troškova postupka upisa dijetetskog proizvoda u bazu podataka Ministarstva;
10) podatke o uvozniku i/ili proizvođaču (pun naziv privrednog subjekta, ime i prezime odgovornog i kontakt lica, adresa: mesto, ulica i broj, telefon, faks, e-mail, internet adresa);
11) izjavu da su kopije dokumentacije iz tač. 1) do 9) ovog člana verodostojne originalu.
Podnosilac zahteva za upis dijetetskog proizvoda u bazu podataka, dokumentaciju iz stava 2. ovog člana dostavlјa u vidu overene fotokopije originala, a dokaze iz tačke 4), 5) i 6) ovoga člana i na srpskom jeziku (prevod na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog prevodioca).
Obrazac zahteva za upis dijetetskog proizvoda u bazu podataka koju vodi Ministarstvo dat je u Prilogu br. 29 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ako subjekat u poslovanju hranom vrši promenu osnovnih podataka (poslovno ime, sedište, PIB, šifra delatnosti, podatke o ogranku ili drugi podatak bitan za obavlјanje delatnosti) o bilo kom privrednom subjektu u lancu snabdevanja (proizvođač, uvoznik, distributer), ili dodaje nove subjekte u poslovanju hranom koji će vršiti promet proizvoda, uz zahtev za izmenu uverenja, dostavlјa priloge iz stava 2. tač. 2)–4) i tač. 8)–11) ovog člana, kopiju uverenja o upisu dijetetskog proizvoda u bazu podataka Ministarstva zdravlјa i pismenu izjavu nosioca upisa u bazu podataka da je saglasan sa upisom subjekta u poslovanju hranom koji će vršiti promet istog dijetetskog proizvoda.
Ako subjekat u poslovanju hranom vrši promene u sastavu proizvoda ili promene naziva proizvoda, oblik proizvoda, a koji ne utiču na karakteristike i kategorizaciju proizvoda, uz zahtev za izmenu uverenja, dostavlјa kopiju uverenja o upisu dijetetskog proizvoda u bazu podataka i priloge iz stava 2. tačka 2) i tač. 8)–11) ovog člana.
Ako subjekat u poslovanju hranom vrši produženje upisa dijetetskog proizvoda, zahtev podnosi najranije 60 dana pre isteka roka uverenja o upisu dijetetskog proizvoda u bazu podataka, a najkasnije danom isteka roka upisa. Subjekat u poslovanju hranom uz zahtev za produženje upisa dijetetskog proizvoda u bazu podataka za narednih pet godina, dostavlјa:
1) kopiju uverenja o upisu dijetetskog proizvoda u bazu podataka Ministarstva zdravlјa,
2) izjavu subjekta u poslovanju hranom da proizvod ispunjava zahteve važećih propisa Republici Srbiji,
3) izjavu subjekta u poslovanju hranom o istovetnim uslovima proizvodnje u smislu zahteva definisanih u stavu 2. ovog člana tač. 4)–7),
4) priloge iz stava 2. tač. 1)–3) i tač. 8)–11) ovog člana. ***
*Službeni glasnik RS, broj 50/2012
**Službeni glasnik RS, broj 21/2015
***Službeni glasnik RS, broj 7/2017
Član 22a
Subjekat u poslovanju hranom radi dobijanja stručnog mišlјenja i kategorizacije dijetetskog proizvoda iz člana 22. stav 2. tačka 1) ovog pravilnika dostavlјa Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu ili Farmaceutskom fakultetu Novi Sad Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu sledeću dokumentaciju:
1) kvalitativni i kvantitativni sastav dijetetskog proizvoda;
2) specifikaciju sirovina i poreklo sirovina;
3) uputstvo o nameni i načinu primene dijetetskog proizvoda;
4) ograničenja za upotrebu i posebna upozorenja za dijetetski proizvod (ako postoje);
5) deklaraciju dijetetskog proizvoda;
6) idejno rešenje ambalaže sa slikovnim znakom.
Dokumentacija iz stava 1. ovog člana dostavlјa se u vidu overene fotokopije originala na srpskom ili engleskom jeziku.
Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu ili Farmaceutski fakultet Novi Sad Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu daju stručno mišlјenje i kategorizaciju proizvoda iz člana 22. stav 2. tač. 1) i 2) ovog pravilnika u roku propisanom zakonom.
Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu ili Farmaceutski fakultet Novi Sad Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu u postupku izrade stručnog mišlјenja i kategorizacije proizvoda koji kao aktivni sastojak sadrže bilјke, bilјne sirovine, preparate bilјnih sirovina ili sastojke izolovane iz bilјnih materijala koji se uobičajeno ne koriste u ishrani, u obavezi je da od Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije pribavlјa stručno mišlјenje da proizvod nije lek.
Obrazac zahteva koji se podnosi Farmaceutskom fakultetu radi dobijanja stručnog mišlјenja i kategorizacije dijetetskog proizvoda dat je u Prilogu br. 30 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. **
*Službeni glasnik RS, broj 27/2011
**Službeni glasnik RS, broj 50/2012
***Službeni glasnik RS, broj 21/2015
****Službeni glasnik RS, broj 75/2015
*****Službeni glasnik RS, broj 7/2017
Član 22b*
Uvoznik, odnosno proizvođač dijetetskog proizvoda radi dobijanja stručnog mišlјenja o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskog proizvoda podnosi zdravstvenoj ustanovi iz člana 22. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika sledeću dokumentaciju:
1) stručno mišlјenje i kategorizaciju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ili Farmaceutskog fakulteta Novi Sad Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu;
2) kvalitativni i kvantitativni sastav dijetetskog proizvoda;
3) deklaraciju dijetetskog proizvoda.
Dokumentacija iz stava 1. ovog člana dostavlјa se u fotokopiji na srpskom jeziku.
Obrazac zahteva koji se podnosi zdravstvenoj ustanovi radi dobijanja stručnog mišlјenja o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskog proizvoda dat je u Prilogu br. 31 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.**
*Službeni glasnik RS, broj 27/2011
**Službeni glasnik RS, broj 50/2012
***Službeni glasnik RS, broj 21/2015
****Službeni glasnik RS, broj 7/2017
Član 23.
Ne dovodeći u pitanje odredbe propisa kojim se uređuje oblast deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane, deklaracija dijetetskog proizvoda mora da sadrži i:
1) broj i datum upisa u bazu podataka Ministarstva.
Subjekat u poslovanju hranom koji je izvršio produženje upisa dijetetskog proizvoda ima obavezu da dijetetski proizvod stavi u promet sa sadržajem deklaracije iz stava 1. ovog člana na novoj ambalaži.
Subjekat u poslovanju hranom koji je izvršio produženje upisa dijetetskog proizvoda može dijetetski proizvod staviti u promet sa zatečenom ambalažom najduže 18 meseci od dana produženja upisa.
Dijetetski proizvodi kojima je istekao rok upisa, a stavlјeni su u promet pre datuma isteka roka upisa, mogu biti u prometu do isteka roka trajanja, bez stavlјanja na deklaraciju novog broja i datuma produženja upisa u bazu podataka, a najduže 18 meseci od datuma produženja upisa.
Za dijetetske proizvode za koje nije izvršeno produženje upisa u propisanom roku, subjekat u poslovanju hranom je u obavezi da izvrši upis u skladu sa procedurom upisa navedenim u čl. 22, 22a, 22b i 23. *
*Službeni glasnik RS, broj 7/2017
Član 23a*
Upis dijetetskog proizvoda u bazu podataka vrši se na period od pet godina.
Upis dijetetskog proizvoda prestaje da važi, odnosno dijetetski proizvod se briše iz baze podataka Ministarstva:
1) istekom roka od pet godina;
2) na zahtev nosioca upisa (uvoznik, proizvođač u Republici Srbiji, zastupnik ili predstavnik stranog proizvođača koji ima sedište u Republici Srbiji);
3) ako dijetetski proizvod prestane da ispunjava uslove za upis (promena naziva, sastava, proizvođača i sl.);
4) ukoliko postoje dokazi nepovolјnog efekta ili neželјenog dejstva dijetetskog proizvoda;
5) na osnovu zvaničnog mišlјenja Evropskog tela za bezbednost hrane (EFSA), ili drugih relevantnih međunarodnih tela koja se bave procenom bezbednosti hrane, tj. ako proizvod nije bezbedan ili ne spada u kategoriju dijetetskih proizvoda;
6) ako zbog izmene propisa koje se odnose na neki od sastojaka dijetetskog proizvoda, proizvod ne odgovara novim zahtevima propisanim za ocenu bezbednosti, odnosno zdravstvene ispravnosti.
Za dijetetske proizvode domaćeg porekla koji su upisani u bazu podataka, Ministarstvo u skladu sa propisom kojim se uređuje opšti upravni postupak, izdaje potvrdu (sertifikat) kojom se dokazuje da je dijetetski proizvod zdravstveno ispravan i da se nalazi u slobodnom prometu u Republici Srbiji.*
*Službeni glasnik RS, broj 50/2012
**Službeni glasnik RS, broj 7/2017
II. Dijetetski proizvodi
1. Formule za odojčad
Član 24.
Formule za odojčad, namenjene za ishranu zdrave odojčadi, moraju u proizvodnji i prometu, u pogledu zdravstvene ispravnosti, sastava i obeležavanja odgovarati uslovima propisanim ovim pravilnikom.
Član 25.
Formule za odojčad klasifikuju se u:
1) početne formule za odojčad;
2) prelazne formule za odojčad.
Početne formule za odojčad (infant formulae) su dijetetski proizvodi specijalno formulisane za odojčad tako da u potpunosti zadovolјe njihove nutritivne potrebe tokom prvih šest meseci života do uvođenja dopunske ishrane;
Prelazne formule za odojčad (follow-on formulae) su dijetetski proizvodi specijalno formulisani za odojčad u periodu uvođenja dopunske ishrane tako da čine glavnu tečnu namirnicu za odojčad stariju od šest meseci u periodu postepenog prelaska na raznovrsnu ishranu.
Član 26.
Početne formule za odojčad moraju se proizvoditi iz proteinskih izvora definisanih u Prilogu br. 2. tačka 2. ovog pravilnika, i drugih sastojaka čija je pogodnost za nutritivnu upotrebu od strane odojčadi od rođenja utvrđena opšte prihvaćenim naučnim dokazima.
Član 27.
Prelazne formule za odojčad moraju se proizvoditi iz proteinskih izvora definisanih u Prilogu br. 3. tačka 2. ovog pravilnika i drugih sastojaka čija je pogodnost za nutritivnu upotrebu od strane odojčadi starosti preko šest meseci utvrđena opšte prihvaćenim naučnim dokazima.
Član 28.
Početne formule za odojčad moraju odgovarati po svom sastavu zahtevima iz Priloga br. 2. ovog pravilnika uzimajući u obzir sadržaj neophodnih i uslovno neophodnih aminokiselina u majčinom mleku iz Priloga br. 6, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Prelazne formule za odojčad moraju po sastavu odgovarati zahtevima iz Prilogu br. 3. ovog pravilnika uzimajući u obzir sadržaj neophodnih i uslovno neophodnih aminokiselina u majčinom mleku iz Priloga br. 6. ovog pravilnika.
U slučaju početnih formula za odojčad proizvedenih od proteina kravlјeg mleka iz Priloga br. 2. tačke 2.1. ovog pravilnika sa sadržajem proteina između minimuma i 0,5 g/100 kJ (2 g/100 kcal), njihova pogodnost za ishranu odojčadi mora biti posebno dokazana opšteprihvaćenim naučnim dokazima.
U slučaju početnih formula za odojčad proizvedenih od hidrolizata proteina iz Priloga br. 2. tačke 2.2. ovog pravilnika sa sadržajem proteina između minimuma i 0,56 g/100 kJ (2,25 g/100 ksal), njihova pogodnost za ishranu odojčadi mora biti posebno dokazana opšteprihvaćenim naučnim dokazima i mora biti u skladu sa posebnim uslovima navedenim u Prilogu br. 7, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Član 29.
Osnovni sastav u proizvodnji početnih formula za odojčad mora biti u skladu sa zahtevima iz Priloga br. 2. ovog pravilnika.
Osnovni sastav u proizvodnji prelaznih formula za odojčad mora biti u skladu sa zahtevima iz Priloga br 3. ovog pravilnika.
U postupku pripreme početne formule za odojčad i prelazne formule za odojčad sme se zahtevati samo dodavanje pijaće vode.
Član 30.
U proizvodnji početne formule za odojčad i prelazne formule za odojčad a u cilјu zadovolјenja potreba za mineralima, vitaminima, aminokiselinama i drugim azotnim jedinjenjima i drugim supstancama koje imaju posebnu nutritivnu ulogu koriste se hranlјive supstance koje odgovaraju zahtevima iz člana 7. stav 2. i Priloga br. 4. ovog pravilnika.
Član 31.
Početne formule za odojčad i prelazne formule za odojčad ne smeju da sadrže rezidue pojedinačnih pesticida u količinama većim od 0,01 mg/kg proizvoda, osim supstanci za koje su posebna ograničenja navedena u Prilogu br. 10, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Analitičke metode za određivanje nivoa rezidua pesticida su opšte prihvaćene standardizovane metode.
Pesticidi navedeni u Prilogu br. 9, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, ne mogu biti korišćeni u proizvodnji polјoprivrednih proizvoda namenjenih za izradu početnih formula za odojčad i prelaznih formula za odojčad.
Izuzetno od odredbe stava 3. ovog člana ne smatra se da su pesticidi navedeni u Prilogu br. 9. ovog pravilnika bili korišćeni u proizvodnji polјoprivrednih proizvoda ako:
1) ostaci pesticida navedeni u Prilogu br. 9. Tabeli br. 1. ovog pravilnika nisu bili korišćeni ako njihovi ostaci nisu prisutni u količini većoj od 0,003 mg/kg (Ova količina, koja se smatra limitom kvantifikacije analitičkih metoda, treba redovno da se revidira u skladu sa tehničkim napretkom);
2) ostaci pesticida navedeni u Prilogu br. 9. Tabeli br. 2. ovog pravilnika nisu bili korišćeni ako njihovi ostaci nisu prisutni u količini većoj od 0,003 mg/kg (Ova količina treba redovno da se revidira u skladu sa podacima o kontaminaciji životne sredine);
Nivoi rezidua iz ovog člana odnose se na proizvod spreman za upotrebu, bilo da se kao takav nalazi u prometu ili se priprema prema uputstvu proizvođača.
Član 32.
Dozvolјene količine hemijskih kontaminanata date su u Prilogu br. 11. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo bilo da se kao takav nalazi u prometu ili se priprema prema uputstvu proizvođača.
Član 33.
Formule za odojčad proizvedene isklјučivo od proteina kravlјeg mleka mogu se puštati u promet pod nazivom: „početno mleko za odojčad” i „prelazno mleko za odojčad”.
Član 34.
Pored zahteva iz Pravilnika o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica („Službeni list SCG”, br. 4/04, 12/04 i 48/04) , deklaracija mora da sadrži i sledeće navode:
1) za početne formule za odojčad, navod da je proizvod pogodan za posebnu dijetetsku namenu za odojčad od rođenja kada se ne doje ili se dohranjuju;
2) za prelazne formule za odojčad, navod da je proizvod pogodan za posebnu dijetetsku namenu za odojčad stariju od šest meseci, da on može da predstavlјa deo raznovrsne ishrane, da ne može da se koristi kao zamena za majčino mleko u prvih šest meseci života i da odluka o započinjanju dopunske ishrane, uklјučujući i odluku o započinjanju dopunske ishrane i pre šest meseci starosti, može biti doneta samo na osnovu saveta zdravstvenih radnika nezavisnih od proizvođača hrane, koji se brinu o zdravlјu odojčeta ili majke, a na bazi individualnih posebnih potreba za rast i razvoj odojčeta;
3) za početne formule za odojčad i prelazne formule za odojčad, energetsku vrednost izraženu u kJ i kcal i sadržaj proteina, uglјenih hidrata i masti izraženih u numeričkom obliku na 100 ml proizvoda pripremlјenog za upotrebu;
4) za početne formule za odojčad i prelazne formule za odojčad, prosečnu količinu svake mineralne materije i svakog vitamina iz Priloga br. 2. ovog pravilnika, odnosno Priloga br. 3. ovog pravilnika kao i količinu holina, inozitola i karnitina, ukoliko su prisutni, izraženo u numeričkom obliku na 100 ml proizvoda pripremlјenog za upotrebu;
5) za početne formule za odojčad i prelazne formule za odojčad, uputstva za pripremu, čuvanje i odlaganje proizvoda i upozorenje na opasnost po zdravlјe od nepravilne pripreme i čuvanja.
*Službeni glasnik RS, broj 50/2012
Član 35.
Deklaracija može da sadrži i sledeće navode:
1) za početne formule za odojčad i prelazne formule za odojčad, prosečnu količinu hranlјivih sastojaka navedenih u Prilogu br. 4. ovog pravilnika koji nisu obuhvaćeni članom 34. stav 1. tačka 4) ovog pravilnika, izraženo u numeričkom obliku na 100 ml proizvoda pripremlјenog za upotrebu;
2) za prelazne formule za odojčad pored numeričke informacije o količini vitamina i minerala i informaciju o procentima referentnih vrednosti vitamina i minerala iz Priloga br. 8. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, izraženo na 100 ml proizvoda pripremlјenog za upotrebu.
Član 36.
Deklaracija za početne formule za odojčad i prelazne formule za odojčad mora da bude dizajnirana tako da obezbedi neophodne informacije o odgovarajućoj upotrebi proizvoda na način koji ne sme da obeshrabri dojenje. Nije dozvolјena upotreba termina kao što su „humanizovano”, „maternizovano”, „adaptirano” i sl.
Član 37.
Deklaracija za početne formule za odojčad iza reči „važne napomene“ mora da sadrži:
1) navod o prednosti dojenja ;
2) navod kojim se preporučuje da se proizvod koristi samo na osnovu saveta zdravstvenih radnika nezavisnih od proizvođača hrane, koji se brinu o zdravlјu odojčeta ili majke, a na bazi individualnih posebnih potreba za rast i razvoj odojčeta.
Član 38.
Deklaracija za početne formule za odojčad ne sme da sadrži slike odojčeta niti druge slike ili tekst koji idealizuju upotrebu proizvoda, izuzev grafičkih prikaza za laku identifikaciju proizvoda i za ilustraciju načina njegove pripreme.
Član 39.
Deklaracija za početne formule za odojčad može da sadrži samo nutritivne i zdravstvene izjave, kao i uslove koje su navedene u Prilogu br. 5. ovog pravilnika.
Član 40.
Formule za odojčad moraju biti deklarisane na način koji obezbeđuje da potrošač može da napravi jasnu razliku između ovih proizvoda u cilјu izbegavanja opasnosti od zamene početne formule za odojčad i prelazne formule za odojčad.
Član 41.
Zahtevi, zabrane i ograničenja iz čl. 36. do 40. ovog pravilnika takođe se primenjuju i na:
1) prezentaciju proizvoda u smislu njegovog oblika, izgleda ili pakovanja, upotreblјenih materijala za pakovanje, načina aranžiranja i mesta na kome su izloženi;
2) reklamiranje.
Član 42.
Reklamiranje početnih formula za odojčad ograničeno je na publikacije specijalizovane za negu beba i naučne publikacije. Takvo reklamiranje mora da bude u skladu sa zahtevima navedenim u čl. 36. do 40 i članu 41. tačka 2) stav 1. ovo pravilnika i mora da sadrži samo naučne informacije i podatke. Ove informacije ne mogu da stvaraju utisak da je hranjenje iz bočice ekvivalentno ili bolјe za odojče od dojenja.
Početne formule za odojčad ne smeju da se reklamiraju na mestima prodaje davanjem uzoraka ili primenom nekih drugih promotivnih metoda za pobolјšanje prodaje kao što su posebna pakovanja, davanje popusta, nagrada, posebne prodaje, reklamne prodaje i povezane prodaje.
Proizvođači i distributeri početnih formula za odojčad ne smeju davati svoje proizvode, uzorke ili neke druge promotivne poklone građanima, trudnicama, majkama ili članovima njihovih porodica, besplatno ili po sniženoj ceni, bilo direktno ili indirektno preko zdravstvenih ustanova ili zdravstvenih radnika.
Član 43.
Donacije informativne ili edukativne opreme ili materijala od strane proizvođača i distributera početnih formula za odojčad mogu biti ostvarene samo na zahtev i uz pismeno odobrenje ministarstva ili u okviru smernica koje daju ti organi. Na toj opremi ili materijalima može stajati naziv ili znak (logo) kompanije donatora, ali ne sme biti istaknut brend početne ili prelazne formule za odojčad i mogu se distribuirati samo u okviru zdravstvenog sistema.
Početne formule za odojčad iz donacija ili iz prodaje po sniženim cenama institucijama ili organizacijama u kojima se one koriste ili se iz njih distribuiraju, smeju se koristiti samo u svrhe ishrane odojčadi koja se moraju hraniti početnim formulama za odojčad i samo u trajanju koliko je neophodno.
Član 44.
U proizvodnji početnih formula za odojčad i prelaznih formula za odojčad ne mogu se koristiti sastojci dobijeni genetskom modifikacijom.
2. Hrana za odojčad i malu decu
Član 45.
Hrana za odojčad i malu decu, koja se kao takve prezentira, mora u proizvodnji i prometu, u pogledu zdravstvene ispravnosti, sastava i obeležavanja odgovarati uslovima propisanim ovim pravilnikom.
Hrana za odojčad i malu decu su dijetetski proizvodi namenjeni za zadovolјenje posebnih potreba zdrave odojčadi starije od četiri meseca i male dece kao dopuna njihovoj ishrani u periodu prelaska na raznovrsnu ishranu.
Odredbe od člana 45. do člana 53. ovog pravilnika ne odnose se na početne i prelazne formule za odojčad i mleko namenjeno ishrani male dece.
Član 46.
Hrana za odojčad i malu decu se klasifikuje na sledeći način:
1) prerađene namirnice na bazi žita koje se dele u četiri kategorije:
(1) jednostavna žita koja su pripremlјena, ili ih treba pripremiti dodatkom mleka ili drugih odgovarajućih hranlјivih tečnosti;
(2) žita sa dodatkom visoko-proteinskih namirnica koja su pripremlјena ili ih treba pripremiti dodatkom vode ili drugih ne-proteinskih tečnosti;
(3) testenine koje se koriste nakon kuvanja u klјučaloj vodi ili u drugim odgovarajućim tečnostima;
(4) dvopek ili keks koji se koriste ili direktno ili nakon usitnjavanja uz dodatak vode, mleka ili drugih pogodnih tečnosti;
2) ostale prerađene namirnice izuzev prerađenih namirnica na bazi žita.
Član 47.
Hrana za odojčad i malu decu mora biti proizvedena od sastojaka čija je pogodnost za posebnu nutritivnu namenu kod odojčadi i male dece utvrđena na osnovu opšte prihvaćenih naučnih dokaza.
Prerađene namirnice na bazi žita moraju po sastavu odgovarati zahtevima iz Priloga br. 12. ovog pravilnika.
Ostale prerađene namirnice moraju po sastavu odgovarati zahtevima iz Priloga br. 13. ovog pravilnika.
Član 48.
Samo supstance navedene u Prilogu br 15. ovog pravilnika, mogu se dodavati u proizvodnji dečije hrane kao izvor sledećih hranlјivih sastojaka: vitamina, minerala, aminokiselina, holina, inozitola i karnitina.
Čistoća supstanci iz stava 1. ovog člana mora da odgovara zahtevima iz člana 7. stav 2. ovog pravilnika.
Član 49.
Hrana za odojčad i malu decu ne sme da sadrži hranlјive i druge supstance u količinama koje mogu da ugroze zdravlјe odojčadi i male dece.
Član 50.
Hrana za odojčad i malu decu ne sme da sadrže rezidue pojedinačnih pesticida u količini većoj od 0,01 mg/kg, osim supstanci za koje su posebna ograničenja navedena u Prilogu br. 10. ovog pravilnika.
Analitičke metode za određivanje nivoa rezidua pesticida moraju biti opšte prihvaćene standardizovane metode.
Pesticidi navedeni u Prilogu br. 9. ovog pravilnika ne smeju se koristiti u sirovinama koje se koriste za proizvodnju dečije hrane.
Izuzetno od odredbe st. 1, 2, i 3. ovog člana, u svrhu kontrole smatra se da:
1) pesticidi navedeni u Prilogu br. 9 tabeli 1. ovog pravilnika nisu bili korišćeni ako njihovi ostaci nisu prisutni u količini većoj od 0,003 mg/kg. Ova količina, koja se smatra limitom kvantifikacije analitičkih metoda, treba redovno da se revidira u skladu sa tehničkim napretkom;
2) pesticidi navedeni u Prilogu br. 9. tabeli 2. ovog pravilnika nisu bili korišćeni ako njihovi rezidui ne prelaze količinu od 0,003 mg/kg. Ova količina treba redovno da se revidira u skladu sa podacima o kontaminaciji životne sredine.
Nivoi rezidua iz ovog člana odnose se na proizvod spreman za upotrebu, bilo da se kao takav nalazi u prometu ili se priprema prema uputstvu proizvođača.
Član 51.
Hrana za odojčad i malu decu ne može da sadrži hemijske kontaminante navedene u Prilogu br. 17. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo u količinama većim od navedenih u istom prilogu.
Hrana za odojčad i malu decu ne može da sadrži ostale hemijske kontaminante u količinama većim od dopuštenih za slične namirnice uobičajenog sastava.
Dijetetski proizvodi ne smeju sadržavati ostatke antibiotika, hormona, organskih rastvarača, niti njihove razgradne proizvode u količinama koje se mogu dokazati propisanim ili priznatim metodama.
Član 52.
Pored zahteva iz Pravilnika o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica , deklaracija mora da sadrži i sledeće navode:
1) informaciju od kog uzrasta se proizvod može koristiti, zavisno od sastava, teksture i drugih karakteristika. Navedeni uzrast ne sme biti manji od četiri meseca. Na proizvodima koji se koriste od uzrasta od četiri meseca može stajati izjava da su pogodni za upotrebu od tog uzrasta, osim ako nezavisna osoba sa kvalifikacijom iz oblasti medicine, ishrane ili farmacije ili drugi stručnjaci odgovorni za brigu o majkama i deci, ne preporuče drugačije;
2) informaciju o prisustvu ili odsustvu glutena. U svrhu deklarisanja odsustva glutena koriste se kriterijumi iz člana 72. ovog pravilnika;
3) informacije o iskoristlјivoj energetskoj vrednosti izraženoj u kJ i kcal, kao i o sadržaju proteina, uglјenih hidrata i masti, izraženo numerički na 100 g ili 100 ml proizvoda kakav se nalazi u prodaji i, kada je to pogodno, izraženo na količinu proizvoda koja je predviđena za konzumiranje;
4) prosečnu količinu svake mineralne materije i svakog vitamina iz Priloga br. 12. ovog pravilnika, odnosno Priloga br. 13. ovog pravilnika izraženu u numeričkom obliku na 100 g ili 100 ml proizvoda kakav se nalazi u prodaji i, kada je to pogodno, izraženo na količinu proizvoda koja je predviđena za konzumiranje;
5) uputstvo za pripremu (ukoliko je neophodno), kao i napomenu o značaju pridržavanja ovom uputstvu.
*Službeni glasnik RS, broj 50/2012
Član 53.
Deklaracija može da sadrži informacije o:
1) prosečnoj količini hranlјivih sastojaka navedenih u Prilogu br. 15. ovog pravilnika koje nisu obuhvaćene članom 52. stav 1. tačka 4, izraženo u numeričkom obliku na 100 g ili 100 ml proizvoda kakav se nalazi u prodaji i, kada je to pogodno, izraženo na količinu proizvoda koja je predviđena za konzumiranje;
2) kao dodatak numeričkim podacima, informaciju o količini vitamina i minerala, izraženu kao procenat referentne vrednosti navedene u Prilogu br. 16. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, na 100 g ili 100 ml proizvoda kakav se nalazi u prodaji i, kada je to pogodno, izraženo na količinu proizvoda koja je predviđena za konzumiranje, ukoliko je ta količina najmanje 15% referentne vrednosti.
3. Hrana za osobe na dijeti za mršavlјenje
Član 54.
Hrana za osobe na dijeti za mršavlјenje, koja se kao takva prezentira, mora u proizvodnji i prometu, u pogledu zdravstvene ispravnosti, sastava i obeležavanja odgovarati uslovima propisanim ovim pravilnikom.
Hrana za osobe na dijeti za mršavlјenje su posebno formulisane dijetetski proizvodi sa smanjenom energetskom vrednošću koje, kada se koriste u skladu sa uputstvom proizvođača, zamenjuju kompletnu dnevnu ishranu ili deo dnevne ishrane.
Hrana iz stava 2. ovog člana deli se na sledeće dve kategorije:
1) proizvodi koji su namenjeni kao zamena za kompletnu dnevnu ishranu;
2) proizvodi koji su namenjeni kao zamena za jedan ili više obroka u toku dana.
Član 55.
Sastav proizvoda iz člana 54. stav 3. ovog pravilnika mora da odgovara zahtevima iz Priloga br. 18. ovog pravilnika.
Samo supstance navedene u Prilogu br. 21. ovog pravilnika, mogu se dodavati u proizvodnji proizvoda iz člana 59. stav 3. ovog pravilnika kao izvori sledećih hranlјivih sastojaka: vitamina, minerala, aminokiselina, karnitina, taurina, nukleotida, holina i inozitola.
Čistoća supstanci iz stava 2. ovog člana mora da odgovara zahtevima iz člana 7. stav 2. ovog pravilnika.
Član 56.
Sve pojedinačne komponente proizvoda iz člana 54. stav 3. tačka 1) ovog pravilnika moraju biti sadržane u istom pakovanju.
Član 57.
Naziv pod kojim se proizvod prodaje mora biti:
(1) za proizvode iz člana 54. stav 3. tačka 1) ovog pravilnika „zamena kompletne dnevne ishrane za kontrolu telesne mase”;
(2) za proizvode iz člana 54. stav 3. tačka 2) ovog pravilnika „zamena obroka za kontrolu telesne mase”.
Član 58.
Deklaracija proizvoda iz člana 54. stav 3. ovog pravilnika pored zahteva Pravilnika o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica („Službeni list SCG”, br. 4/04, 12/04 i 48/04) mora da sadrži i sledeće podatke:
1) iskoristlјivu energetsku vrednost izraženu u kJ i kcal i sadržaj proteina, uglјenih hidrata i masti, izraženo brojčano, na navedenu količinu proizvoda pripremlјenog za korišćenje prema uputstvu za upotrebu;
2) prosečnu količinu svakog minerala i svakog vitamina navedenih u prilogu 18. tačka 5. ovog pravilnika, izraženo brojčano, na navedenu količinu proizvoda pripremlјenog za korišćenje prema uputstvu za upotrebu. Pored toga, za proizvode iz člana 54. stav 3. tačka 2) ovog pravilnika i minerala navedenih u Prilogu br. 18. Tabeli iz tačke 5. ovog pravilnika, mora biti izražen i kao procenat preporučenog dnevnog unosa (PDU) iz Priloga 1. ovog pravilnika;
3) kada je potrebno, uputstvo za odgovarajuću pripremu, i napomenu vezanu za značaj poštovanja ovih uputstava;
4) ukoliko proizvod, kada se koristi u skladu sa uputstvom proizvođača, obezbeđuje dnevni unos poliola preko 20 g, mora postojati upozorenje da hrana može da ima laksativno dejstvo;
5) napomenu o značaju adekvatnog dnevnog unosa tečnosti;
6) za proizvode iz člana 54. stav 3. tačka 1) ovog pravilnika;
(1) izjavu da proizvod obezbeđuje potrebne dnevne količine svih esencijelnih hranlјivih sastojaka;
(2) izjavu da proizvod ne treba koristiti duže od tri nedelјe bez medicinskog saveta.
7) za proizvode iz člana 54. stav 3. tačka 2) ovog pravilnika, napomenu da je proizvod namenjen za korišćenje samo kao deo ishrane sa redukovanim sadržajem energije i da i drugi proizvodi moraju biti neophodan deo takve ishrane.
Obeležavanje, reklamiranje i prezentacija proizvoda iz člana 54. stav 3. ovog pravilnika ne mogu ni na koji način upućivati na brzinu mršavlјenja ili količinu telesne mase koja se može izgubiti kao rezultat njihove upotrebe.
4. Hrana za posebne medicinske namene
Član 59.
Hrana za posebne medicinske namene, koja se kao takve prezentira, mora u proizvodnji i prometu, u pogledu zdravstvene ispravnosti, sastava i obeležavanja odgovarati uslovima propisanim ovim pravilnikom.
Hrana za posebne medicinske namene su posebno prerađeni ili formulisani dijetetski proizvodi namenjeni za potpunu ili delimičnu ishranu pod medicinskim nadzorom, pacijenata sa ograničenom, smanjenom ili poremećenom sposobnošću unosa, varenja, apsorpcije, metabolizma i izlučivanja namirnica uobičajenog sastava, odnosno pojedinih njihovih sastojaka, ili sa drugim medicinski ustanovlјenim nutritivnim zahtevima koji ne mogu da se zadovolјe modifikacijom normalne ishrane, upotrebom drugih dijetetskih proizvoda ili njihovom kombinacijom.
Hrana za posebne medicinske namene klasifikuje se na sledeće tri kategorije:
1) Nutritivno potpune namirnice sa standardnim sastavom nutrijenata koje, kada se koriste u skladu sa uputstvima proizvođača, mogu da predstavlјaju jedini izvor hrane za osobe kojima su namenjene;
2) Nutritivno potpune namirnice sa prilagođenim sastavom i sadržajem hranlјivih sastojaka specifičnim u odnosu na bolest, poremećaj ili medicinsko stanje koje, kada se koriste u skladu sa uputstvima proizvođača, mogu da predstavlјaju jedini izvor hrane za osobe kojima su namenjene;
3) Nutritivno nepotpune namirnice sa standardnim ili prilagođenim sastavom i sadržajem hranlјivih sastojaka u odnosu na bolest, poremećaj ili medicinsko stanje, koje nisu pogodne za upotrebu kao jedini izvor hrane.
Namirnice iz tač. 1) i 2) ovog člana mogu da se koriste i kao delimična zamena za ishranu pacijenta ili kao njena dopuna.
Član 60.
Formulacija hrane za posebne medicinske namene mora biti zasnovana na jasnim medicinskim i nutritivnim principima. Nјihova upotreba, u skladu sa uputstvima proizvođača, mora biti bezbedna, korisna i efikasna u pogledu ispunjenja određenih nutritivnih zahteva osoba kojima je namenjena, a na osnovu opšte prihvaćenih naučnih dokaza.
Sastav hrane za posebne medicinske namene mora biti u skladu sa zahtevima iz Priloga br. 20. ovog pravilnika.
Supstance koje se mogu koristiti kao izvor sledećih hranlјivih sastojaka: vitamina, minerala, aminokiselina, karnitina, taurina, nukleotida, holina i inozitola navedene su u Prilogu br 21. ovog pravilnika.
Član 61.
Pored zahteva propisanih Pravilnikom o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica deklaracija mora da sadrži i sledeće podatke:
1) raspoloživu energetsku vrednost izražena u kJ i kcal, i sadržaj proteina, uglјenih hidrata i masti, brojčano izražen na 100 g ili 100 ml proizvoda u obliku u kome se nalazi u prometu i u odgovarajućem slučaju na 100 g ili 100 ml proizvoda spremnog za upotrebu u skladu sa uputstvima proizvođača. Ova informacija može biti dodatno izražena na jednu porciju pod uslovom da je naveden broj porcija koje pakovanje sadrži.
2) prosečnu količinu svakog minerala i svakog vitamina navedenog u Prilogu br. 20. ovog pravilnika prisutnog u proizvodu, brojčano izraženu na 100 g ili 100 ml proizvoda u obliku u kome se nalazi u prometu i u odgovarajućem slučaju na 100 g ili 100 ml proizvoda spremnog za upotrebu u skladu sa uputstvima proizvođača. Ova informacija može biti dodatno izražena na jednu porciju pod uslovom da je naveden broj porcija koje pakovanje sadrži.
3) selektivno sadržaj pojedinih sastojaka proteina, uglјenih hidrata i masti i/ili drugih hranlјivih sastojaka i njihovih komponenti čije je deklarisanje neophodno za odgovarajuću upotrebu proizvoda u skladu sa njegovom namenom, brojčano izražen na 100 g ili 100 ml proizvoda u obliku u kome se nalazi u prometu i u odgovarajućem slučaju na 100 g ili 100 ml proizvoda spremnog za upotrebu u skladu sa uputstvom proizvođača. Ova informacija može biti dodatno izražena na jednu porciju pod uslovom da je naveden broj porcija koje pakovanje sadrži.
4) osmolalitet ili osmolaritet proizvoda u odgovarajućem slučaju;
5) poreklo i priroda proteina i/ili hidrolizata proteina sadržanih u proizvodu.
Član 62.
Deklaracija mora da sadrži i sledeće podatke, kojima prethode reči „važno obaveštenje” ili ekvivalenti ovih reči:
1) navod da proizvod mora da se koristi pod medicinskim nadzorom;
2) navod da li je proizvod pogodan za upotrebu kao jedini izvor hrane za osobe kojima je namenjen, ili nije;
3) ukoliko je primenlјivo, izjavu da je proizvod namenjen određenoj starosnoj grupi;
4) ukoliko je primenlјivo, izjavu da proizvod predstavlјa opasnost po zdravlјe ako ga konzumiraju lica koja nemaju bolesti, poremećaje ili medicinska stanja za koje je proizvod namenjen.
Član 63.
Deklaracija mora da sadrži i:
1) navod „Za potrebe ishrane kod.. ” gde je prazan prostor popunjen nazivom bolesti, poremećaja ili medicinskih stanja za koje je proizvod namenjen;
2) ukoliko je potrebno, izjavu o odgovarajućim predostrožnostima i kontraindikacijama;
3) opis svojstva i/ili karakteristika koje čine proizvod pogodnim za posebne medicinske namene, a koje se, ako je to slučaj, odnose na hranlјive sastojke čiji je sadržaj povećan, smanjen, ili su uklonjeni ili na neki drugi način modifikovani, kao i razlozi za upotrebu proizvoda;
4) upozorenje da proizvod nije za parenteralnu upotrebu.
Član 64.
Deklaracija mora da sadrži uputstva za odgovarajuću pripremu, upotrebu i čuvanje proizvoda nakon otvaranja, ukoliko je to primenlјivo.
5. Hrana za osobe intolerantne na gluten
Član 65.
Hrana za osobe intolerantne na gluten, koja se kao takva prezentira, mora u proizvodnji i prometu, u pogledu zdravstvene ispravnosti, sastava i obeležavanja odgovarati uslovima propisanim ovim pravilnikom.
Hrana za osobe intolerantne na gluten su dijetetski proizvodi koji su posebno formulisani, pripremlјeni i/ili prerađeni da zadovolјe specifične dijetetske potrebe osoba intolerantnih na gluten.
Član 66.
Pojedini izrazi upotreblјeni u ovom poglavlјu imaju sledeće značenje:
1) gluten je proteinska frakcija pšenice, raži, ječma i ovsa ili varijeteta dobijenih njihovim ukrštanjem i njihovih proizvoda, na koju su neke osobe intolerantne i koja je nerastvorlјiva u vodi i 0,5 M rastvoru natrijum-hlorida;
2) pšenica u smislu ovog poglavlјa znači sve Triticum vrste.
Član 67.
Hrana za osobe intolerantne na gluten koja se sastoji ili sadrži jedan ili više sastojaka dobijenih iz pšenice, raži, ječma, ovsa ili varijeteta dobijenih njihovim ukrštanjem koji su posebno prerađeni da se smanji sadržaj glutena ne sme da ima sadržaj glutena veći od 100 mg/kg u namirnici u obliku u kom se prodaje krajnjem potrošaču.
Ukoliko se ovas koristi u namirnicama za osobe intolerantne na gluten, on mora biti posebno proizveden, pripremlјen ili prerađen da se izbegne kontaminacija sa pšenicom, raži, ječmom ili varijetetima dobijenim njihovim ukrštanjem, a sadržaj glutena u takvom ovsu ne sme biti veći od 20 mg/kg.
Termin „veoma nizak sadržaj glutena” može se koristiti u deklarisanju, reklamiranju i prezentaciji proizvoda iz stava 1. ovog člana.
Termin „bez glutena” može se koristiti u deklarisanju, reklamiranju i prezentaciji proizvoda iz stava 1. ovog člana samo ako sadržaj glutena nije veći od 20 mg/kg u namirnici u obliku u kom se prodaje krajnjem potrošaču.
Član 68.
Hrana za osobe intolerantne na gluten koja se sastoji ili sadrži jedan ili više sastojaka koji zamenjuju pšenicu, raž, ječam, ovas ili varijetete dobijenih njihovim ukrštanjem ne sme da ima sadržaj glutena veći od 20 mg/kg u namirnici u obliku u kom se prodaje krajnjem potrošaču.
Termin „bez glutena” može se koristiti u deklarisanju, reklamiranju i prezentaciji proizvoda iz stava 1. ovog člana.
Član 69.
Za hranu za osobe intolerantne na gluten koja sadrži zajedno sastojke koji zamenjuju pšenicu, raž, ječam, ovas ili varijetete dobijene njihovim ukrštanjem i sastojke dobijene iz pšenice, raži, ječma, ovsa ili varijeteta dobijenih njihovim ukrštanjem koji su posebno prerađeni da se smanji sadržaj glutena primenjuju se odredbe iz člana 67. ovog pravilnika.
Član 70.
Oznaka „veoma nizak sadržaj glutena” ili „bez glutena” mora da bude istaknuta u neposrednoj blizini naziva namirnice za osobe intolerantne na gluten.
Član 71.
Hrana za osobe intolerantne na gluten mora biti pripremlјena sa posebnom pažnjom i u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom da bi se izbegla kontaminacija glutenom.
Član 72.
Termin „bez glutena” može se koristiti u deklarisanju, reklamiranju i prezentaciji drugih dijetetskih namirnica i namirnica uobičajenog sastava ako sadržaj glutena nije veći od 20 mg/kg u namirnici u obliku u kom se prodaje krajnjem potrošaču.
Za namirnice iz stava 1. ovog člana ne sme se koristiti termin „veoma nizak sadržaj glutena”.
Član 73.
Kvantitativno određivanje glutena u namirnicama i sastojcima mora da bude zasnovano na imunološkoj metodi kao što je ELISA R5 Mendez metoda, ili drugim metodama koje obezbeđuju najmanje istu osetlјivost i specifičnost.
Korišćena antitela moraju da reaguju sa frakcijama proteina žitarica koje su toksične za osobe sa intolerancijom na gluten i ne smeju da daju ukrštene reakcije sa drugim proteinima žitarica ili drugim komponentama namirnica ili sastojaka.
Limit detekcije ne sme biti viši od 10 mg glutena /kg.
Kvalitativna analiza koja ukazuje na prisustvo glutena ili limit testovi za gluten moraju biti bazirani na relevantnim metodama (npr. ELISA, imunobloting, DNK metode).
6. Zamene za so za lјudsku ishranu
Član 74.
Zamene za kuhinjsku so, koje se kao takve prezentiraju, moraju u proizvodnji i prometu, u pogledu zdravstvene ispravnosti, sastava i obeležavanja odgovarati uslovima propisanim ovim pravilnikom.
Pod nazivom „zamena za so za lјudsku ishranu” mogu se stavlјati u promet dijetetski proizvodi dobijeni od supstanci navedenih u Listi dozvolјenih zamena za so za lјudsku ishranu iz Priloga br. 22. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Zamenama za so za lјudsku ishranu mogu se dodavati:*
1) odgovarajuće namirnice ili sastojci namirnica (npr. šećer, brašno) za potrebe dispergovanja;*
2) aditivi u skladu sa propisom kojim se regulišu uslovi upotrebe aditiva u namirnicama.*
Supstance navedene u Prilogu br. 22. ovog pravilnika u Listi, mogu se koristiti pojedinačno ili u kombinaciji, a u pogledu čistoće moraju odgovarati uslovima propisanim u članu 7. stav 2. ovog pravilnika.
*Službeni glasnik RS, broj 50/2012
Član 75.
Količina natrijuma u zamenama za so za lјudsku ishranu ne sme biti veća od 120 mg u 100 g zamene za so za lјudsku ishranu.
Zameni za so za lјudsku ishranu mora se dodavati jod u obliku kalijum-jodata ili kalijum-jodida u količini propisanoj za kuhinjsku so.
Deklaracija zamene za so za lјudsku ishranu koja sadrži kalijum treba da sadrži preporučen način upotrebe.
III. Dodaci ishrani
Čl. 76-89
Prestali su da važe (vidi član 24. Pravilnika – 45/2022-360)
IV. Označavanje alergena
Član 90.
Svaki sastojak korišćen u proizvodnji proizvoda koji je prisutan u finalnom proizvodu, makar i u izmenjenom obliku, a koji potiče od sastojaka navedenih u Prilogu br. 27. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, mora da bude naveden u spisku sastojaka sa jasnom referencom na naziv sastojka od kog potiče.
Član 91.
Ukoliko postoji mogućnost da proizvod sadrži neki od sastojaka navedenih u Prilogu br. 27. ovog pravilnika iako oni nisu korišćeni kao sastojci u proizvodnji tog proizvoda, obavezno je u deklaraciji navesti mogućnost prisustva tog sastojka („Može da sadrži… ”).
V. Završne odredbe
Član 92.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti dijetetskih namirnica koje se mogu stavlјati u promet („Službeni list SFRJ”, br. 4/85, 70/86, 69/91, „Službeni list SCG”, broj 56/03 i „Službeni glasnik RS”, broj 35/08).
Član 93.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavlјivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj 110-00-137/2009-04
U Beogradu, 18. juna 2010. godine
Ministar,
prof. dr Tomica Milosavlјević, s.r.
Prilozi
NAPOMENA IZDAVAČA:
Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda („Službeni glasnik RS“, broj 27/2011) izmenjeni su prilozi br. 3, 12, 27. i 28. (vidi čl. 7-10. Pravilnika – 27/2011-48).
Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda („Službeni glasnik RS“, broj 50/2012) izmenjeni su prilozi br. 4, 7, 16, 20, 24, 25. i 28, prilog 29. zamenjen je novim prilogom 29, i dodati su novi prilozi 30. i 31. (vidi čl. 11-19. Pravilnika – 50/2012-49).
Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda („Službeni glasnik RS“, broj 21/2015) izmenjeni su prilozi br. 29 i 31 (vidi čl. 4. i 5. Pravilnika – 21/2015-22).
Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda („Službeni glasnik RS“, broj 7/2017) izmenjeni su prilozi br. 29, 30 i 31 (vidi čl. 6. Pravilnika – 7/2017-36).
Prilog:
Prilog 1 – Vitamini i minerali koji se mogu deklarisati i njihov preporučen dnevni unos (PDU)
Prilog 2 – Osnovni sastav početnih formula za odojčad
Prilog 3 – Osnovni sastav prelaznih formula za odojčad
Prilog 4 – Hranlјive supstance
Prilog 6 – Neophodne i uslovno neophodne aminokiseline u majčinom mleku
Prilog 8 – Referentne vrednosti (RV) za nutritivno deklarisanje formula za odojčad
Prilog 12 – Osnovni sastav prerađenih namirnica na bazi žita za odojčad i malu decu
Prilog 13 – Osnovni sastav ostalih prerađenih namirnica za odojčad i malu decu
Prilog 14 – Aminokiselinski sastav kazeina (g/100 g proteina)
Prilog 15 – Hranlјive supstance
Prilog 16 – Referentne vrednosti za nutritivno deklarisanje hrane za odojčad i malu decu
Prilog 18 – Osnovni sastav hrane za osobe na dijeti za mršavlјenje
Prilog 19 – Sadržaj esencijalnih aminokiselina u referentnom proteinu
Prilog 20 – Osnovni sastav hrane za posebne medicinske namene
Prilog 22 – Lista dozvolјenih zamena za so za lјudsku ishranu